Други светски рат. Дан за даном

Други светски рат. Дан за даном
Лим Ворд

Кратка историjа Другог светског рата. Желите споjити прошлост како бисте управлали садашном и будуhношhу. Онда jе ова книга спремна за вас.Све jе било тако.

Други светски рат

Дан за даном

Лим Ворд

© Лим Ворд, 2018

ISBN 978-5-4490-7635-9

Создано в интеллектуальной издательской системе Ridero

Формиране Треhег Раjха

Поглед на Треhег Раjха (Емпире), како jе био 13 година и 13 дана, према неким историчарима, заслуга jедне особе – Адолфа Хитлера (Гидлера). Презиме jе идентично значену «шумар, чувар». Једина полу-сестра – Пола, уметник, живео све до 1960. године, полу-сестра Ангела (по оцу), домаhица до 1949. године, нен син Лав Хитлера, jе зароблен током битке за Сталинград, и понудио да размене за Сталиновог сина Јакова. Брат Едмунд умире у малом добу.

1908. Хитлер не положи испит на Бечкоj академиjи лепих уметности, али од 1909. године jе продаjа негових слика почине да донесе значаjан приход. А.Г. учи енглески и француски на нивоу доволном за гледане филмова у овим землама у оригиналу, jе активно заинтересован за армиjама света и политике. Служе «за Чеси и Маhари,» аустриjска воjска не жели да, али у 1914, са избиjанем Првог светског рата, са захтевом да поднесе захтев да служи у баварском (немачког) воjску. Године 1918., Хитлер jе у струjи експлодира близу британске хемиjску проjектил. Пола изгубленог вида, он води слепе другове из зоне палбе. То jе у овом тренутку, према неговом сведочену, заjедно са вестима немачке предаjе, он добиjа откривене о оживлавану Раjха и дивно оздравио. Према митологиjи, можда, има реалне корене Хитлера (1) да добиjе предлог од лекара, jаким хипнотизера да jе он био Месиjа немачког народа, па jе стога мора видети. Или, (2) склапа уговор са представником мрачних сила коjе hе имати овлашhене за 13 година и 13 дана (30 Јануар 1933 – 30. април 1945) за коте немачке нациjе.

У новембру 1923. стопа немачке марке износи 4,2 трилиона долара за амерички долар. 1924. године, паралелно са ним, незванична монетарна jединица – тзв. ознака закупнине обезбеhена залогом непокретне имовине. Стопа обичне марке jе од jедног до трилиона. Неколико месеци касниjе, постоjи легитимно Реицхсмарк (ДВ), што jе jеднако томе здраво за готово, а обе ове валуте, тако да не подриваjу поверене становништва, и дале у оптицаjу. Трошкови jедног РМ – 2,5 грама чистог сребра, коjа jе у тренутноj стопи око 150 рубала. Поjава ових рачуна обустави хиперинфлациjу (5.000% зараде – два пута дневно, луди гладуjу).

19 милиjарди немачких марака. До сада jе Немачка звала Ваjмарска република. Некако се испоставило да се подела земле може задржати, пружаjуhи хиперинфлациjу (Раjнланд се припрема за отцеплене). Цене су удвостручене свака три дана, у оптицаjу jе био такозвани папирни печат (Папиермарк). Круг за пиво кошта четири милиjарде. 1924. године инфлациjа jе зауставлена. До средине двадесетих година, земла jе постигла одреhени економски и политички успех, али од 1929. године напори банкара и дизана до каматних стопа (не-етичке Немци, као по правилу), нови, али ниjе тако оштра рецесиjа. На краjу, Немци одлучуjу да jе излаз у новим лидерима и Треhем раjху

Пет трилиона «папирних» брендова 1923

Рент марк. Обезбиjеhен индустриjским потенциjалом, непокретностима, веома популарним. Стопа jе jедна до трилиона «Пипермарока»

Прилично jе чврст у дизаjну и извршену Реицхсмарка из 1942. године. Видлива jе тешка естетика новог државног поретка. Плата немачког поручника (Оберстурмфухрер) износи 220 марака месечно. Куповна моh бренда у главном скупу производа и услуга jе приближно jеднака оноj од модерних 7,5 долара. Курс према америчкоj валути, чудно, остао jе стабилан до 1945

Амблем италиjанског (примордиjалног) фашизма jе гомила фасциjа (латице фасце – шипке), бреза или брадвице, шипке везане црвеном траком, са нима сека у нима. Ова симболика у Русиjи ниjе забранена, користе се од таквих државних субjеката као Савезна завод за казнено дjело и Федерална служба судских службеника

Амблем шпанских фашиста, иначе – франкиста, фалангиста, партиjе Фаланге Еспанола. Стрелице и jаре су симболи унификатора Шпаниjе, католичких монархиста Исабеле Првог Кастилана и Фердинанда Другог Арагона. Оваj облик фашизма постоjи и након завршетка Другог свjетског рата, до 1975. године – када jе природна смрт диктатора Франка Франка

Решетка – симбол патне за слободу, амблем националистичке «гвоздене гарде» Румуниjе

Симбол полског фаланкса. Полаки су гори националисти, не препознаjу сродство са Словима, траже своjе хероjске претече у полу-митичком племену Сарматиjаца или чак германских племена. Будуhи да се, на почетку Другог свjетског рата, jедан национализам не уjедини са другом, и готово потпуно уништи другог. Ова околност несумниво помаже савезницима да поразе

Симбол хрватског «усташа» (хрватски «Усташе» – «Устаjе»). Главна идеjа оних коjи себе сматраjу потомцима jе мононационална држава, антисемитизам, србобофобиjа, национализам, териториjални захтеви према Србиjи. Под Немцима, усташе, заjедно са неколицином босанских Муслимана, формираjу корпус Ваффен СС, коjи броjи око 113.000, физички уништаваjуhи 400.000 Срба, Јевреjа и Цигана. Послератна политика jугословенског лидера Јосипа Броза Тита – «Заборавлаване свега лошег» само доводи до чиненице да се почетком деведесетих не-покаjани хрватски националисти понавлаjу и ослобаhаjу крвавог граhанског рата

Застава Националне социjалистичке партиjе Маhарске «Прешла стрела». Заправо, «Цроссед Арровс» и нен jедини лидер Ференц Саласхи владаjу паралелно са владом Миклос Хортхи. Хортхи jе иницирао улазак своjе државе у Други свjетски рат. Главни цил, на самом почетку ширена, jе повратак значаjних териториjа, више од половине земле изгублене од стране Маhарске под Версаjским уговором. Штавише, нефашистичка званично Маhарска, било да jе или не, присилена jе да учествуjе у свим воjним операциjама Хитлерове Немачке. У октобру 1944, Хортхи влада jе обjавила примирjе са СССР. Отац саботера Отто Скорзени киднапуjе Хортиног сина. Под таквим притиском, шеф државе преноси овлашhена Ференцу Салашиjу и одступа од посла. Партиjа «Цроссед Арровс» влада до марта 1945.

…Пут моhи одреhен jе након што jе Хитлер упуhен на курсове воjних пропагандиста: негове говоре примеhуjу утицаjни луди. Четрнаест година касниjе, А.Г. постаjе истовремено и Предсjедник и Реицхсканзлером; Ова дуга имена су скраhена речима «Фухрер» – «лидер».

Први говори Хитлера на овом посту сведени су на дефинисане света као безусловну вредност, али на оваj или онаj начин, негово постигнуhе потиче од повратка земла коjе jе изгубила Њемачка након Великог рата.

Ориjентир немачког фурера – кретане «црнаца» у Италиjи. Од 1919. године ова jужна земла доживлава «црвену двогодишну». Радници организуjу изборне комисиjе на директном моделу Совjета у Црвеноj Русиjи, одузму предузеhа и покушаваjу да их контролишу мане или више ефикасно. Пример слика СССР у целини, инспирациjа италиjанског пролетариjата не ради: то jе граhански рат, физичко уништаване класе, узаjамног горчине, неконтролисане, чини се да има потпуно никога, структура моhи. Црвени двогодишни период замjенуjе се друга годишница црног. У октобру 1921. екипа, доброволна национална безбедносна милициjа, у броjу од око 5.000 луди, организуjе марш за Рим. Крал Италиjе Виктор Еммануел састао се са челником фашиста Бенита Мусолиниjа, потврдио га jе за премиjера.

Главна идеjа Муссолини дуце jе корпоративна држава, уjединене класа на основу заjедничке националности и свjесности ексклузивности нихове државе. Посебно су уведени закони о неприхватливости мjешовитих бракова Италиjана са не-Еуропоид расама. Диjалектика фашизма одбацуjе мир, спокоjност као нека апсолутна вредност, препознаjе рат, а друге пертурбациjе су неопходно средство за поболшане човечанства.

Генерално, италиjански фашизам jе много блажи од Хитлеровог националног социjализма. Шта год да jе, корпоративна држава своjим граhанима пружа стабилност, рад, комад хлеба и неки ентузиjазам. Она се успешно бори са, чини се, националним брендом и катастрофом Италиjе – мафиjом. Меhутим, плаhане таквог начина уjединена маса, иако са одуговлаченем – учешhе у многим крвавим борбама осовског блока на jугу и истоку.

Идеологиjа фашизма, у веhоj или маноj мери, поседоване jедног броjа европских земала: Шпаниjе, Француске, Маhарске, Аустриjе, Румуниjе, Хрватске, Португала, итд У Јапану, од 1938., у ствари раниjе, воhен план за стваране «Велике источне Азиjе.. "– ослобоhени од утицаjа на Европу, али под директном контролом Земле раста Сунца; што уклучуjе, измеhу осталог, читаву Кину. Милитаризам ниjе сасвим фашизам, jер ниjе повезан са jедним харизматичким диктатором. Оваj систем подразумева контролисану напетост у друштву, ствараjуhи слику сполног неприjатела подмукао, набубри ван мера ратне економиjе (чак и на уштрб важних социjалних програма), опсежна страних проширене.

Хитлерова Основна идеjа – «народна држава», коjи уjединуjе све Немце, без обзира на своjе богатство и наслова, као и злогласне «крута вертикалу власти.» Национална држава не даjе праву демократиjу, меhутим, «игра» у мишлену, поjедини граhани инициjатива ниjе кажниво као jак и несмотрено као у Сталиновог Совjетског Савеза. Вриjедност крви «пуних» Немаца у почетку jе била доволно велика. Они Немци коjи се на неки начин не слажу са политиком НСДАП-а подложни су репресалиjама тек после неколико, сасвим разумливих опомена.

«Одлуке веhине нису предвиhене, одлуке доносе само одговорна лица. Наравно, сваки воhа hе имати на располагану особле саветника, али он hе бити jедини коjи hе одлучити… само он има овлашhена и право да издаjе нареhена. … Немогуhе jе учинити без парламента, али негова улога jе дати савjет. Коморе су радна тела, а не гласачки инструменти.»

Адолф Хитлер.

Идеjе о универзалном уjединену су инхерентне у Немачкоj, пре свега, од 1648. године, када jе завршен вестфалски свет, коjи jе окончао страшни Тридесетогодишни рат. Немачки свет jе подиjелен на три стотине аутономних држава, у коjима jе сваки од них прописана неограничена диктатура. Кардинално се враhа. Од тада, принц заузима наjвишу позициjу у локалноj хиjерархиjи цркве. Свака изборност (духовни синод, колегиjум хиjерархиjа, стадо) у начелу jе одсутна. Владар ствара само оно што му долази на ум.

У другим землама Европе, духовне и земалске границе власти су барем донекле поделене. Или (Енглеска време Хенриjа ВИИИ, закона о Супремаци 1534. године, крал – Хеад цркве), сама монархиjа се креhе, иако веома тешком путу ка уставности и принципа колективне одлучивана. Изузетак, заувек, jесте Русиjа, чиjа се вjерска личност, од времена насилног крштена 988, на све могуhе начине сазрева на земалске власти.

…Црквене структуре Немачке у другоj половини тридесетих година постале су наставак државе. Различите услове затвора примаjу око 700 пастирака коjи се не слажу са овим станем. Глава алтернативне, хришhанске конфесионалне цркве, др. Неммлера, гестапо jе 1937. године притворио и ослобаhаjу га савезничке снаге тек 1945. године.

Научни и уметнички су подложни универзалном уjединену. Од сада, тако мало предвиhених токова мисли… увиде, откриhа, позвани су да воде, како кажу, «посебно обучени луди».

Можете много да се расправлате о скривеним изворима постепено одвиjаjуhи незамисливоj акциjи. Једна од них, коjу обично не помину историчари, као нешто безначаjно, jе масовна употреба немачких трупа, становништва и руководства Раjха, психотропних супстанци. Пушене дувана ниjе добродошло, иако jе у борбеним ситуациjама ово можда наjболи начин за сманене стреса. Током «пилуле веселе», первитин (метамфетамин), званична компонента борбене исхране немачких воjника. Наркотик, коjи ствара осеhаj свемогуhности, некажнивости, психоактивног лека, део jе прехрамбених производа, на пример «танк чоколаде» и слаткиша. Масовно применен од 1938. Вехрмацхт добиjа око 12 милиона таблета месечно од Теммлер и Кнолл-а, са препорученом дозом од 2 таблете дневно. Према неким извештаjима, до почетка инвазиjе Француске, производна достиже 833.000 таблета дневно. Хитлер не пуши дуван, али узима первитин од свог личног лекара Теодора Моррела од 1936. године (заправо, почетак експанзиjе); од 1943. – неколико доза дневно.

Оваj лек, поред тога, мобилише снаге, као да jе тело добило сигнал опасности – иако, заправо, не може бити претне. Али, након овакве енергетске стимулациjе коjа води до броjних повреда, нервне hелиjе умиру на стотине хилада дневно. Занимливо jе да се лек препоручуjе за масовну потрошну, као што jе панацеа, чак, на пример, за лечене фригидности жена и за олакшане испоруке. Не може се реhи да немачке власти посебно промовишу ширене первитина; али уопhе не ометаjу негово ширене.

…1930. Њемачка производи 200 тона хероина, применуjе и производну других, jефтиниjих, синтетичких лекова. Меhу териториjама бивше земле су изгублене, меhутим, у складу са Версаjским уговором, многе земле Латинске Америке спремне су снабдиjевати сировине. У почетку, коjа тежи исклучивоj власти над свjесношhу своjих граhана, Национална социjалистичка партиjа Њемачке (НСДАП) снажно се противи употреби опиjата. Концепт се уводи: «Твоjе тело припада, пре свега, породици и нациjи», за разлику од тога, чини се, стварно декадентна теза Ваjмарске републике: «Ваше тело припада само теби». Меhутим, синтетички лекови, коjи се сада називаjу «стимуланси за енергиjу», захвалуjуhи, поред свега, Хитлеру, само напустите списак забранених дрога.

Године 1929. Нирнберг jе основао Националну социjалистичку униjу немачких лекара, коjи jе до краjа 1933. године имао 11.000 учесника (23% немачког медицинског особла). Они, на основу података своjих пациjената, креираjу «архиву хередитета». Главна идеjа – ментално ретардирани луди немаjу право на постоjане – што би због човjечности и просперитета нациjе требало, на jедан или други начин, бити прекинуто. Веh од 1933. године представници ове униjе заузимаjу водеhе позициjе, неформално располажу постепеним сманенем стандарда за снабдеване хране пациjентима и здравственим установама – до смртоносног исхода.

9. октобра, 1935, било jе скоро легалли старт програм Т-4 (од имена улице Тигарентсхтрассе, Буилдинг 4, где jе седиште организациjе), осмишлен да смани популациjу Немачке, према формули 1000: 10: 5: 1. Од хиладу луди, десеторо jе онеспособлено – пет jе потребно помоhи, jедан физички елиминисан. Планк расте: сада следи «Да се произведе уништене свих оних коjи су у стану да продуктивно ради, а не само лишен разума.» Непосредно пре 1. септембра 1941. године у немачким болницама убиjен 70,273 нених граhана: за воjску и влада поштеhени ни мане ни више од 885 милиона марака. Истовремено, немачки лекари коjи раде у програму добиjаjу новчану накнаду више него било гдjе другде у Реицху. За сваку «обраhеног фаjл», то jест, смрт пациjента, плаhа се накнада у износу од 100 Реицхсмарк – плус кориштене преосталих у току до краjа месеца печата хране убиjен, наплата породица за нен садржаj, има за одреhено време, и, у ствари, златне круне.

Уништена и смртно болесне деце, а касниjе – тинеjuери до 17 година, са диjагнозом Дауновим синдромом, микроке- хидроцефалус, деформитета свих врста, парализе, и тако дале. Вриjедност живота сваког дjетета одреhуjе се у складу са економским критериjумима. Родители се обавештаваjу о смрти деце као резултат пнеумониjе или других фиктивних узрока. У сваком случаjу тело jе кремирано.

Поред тога, око 400 000 луди, са произволно поставлена диjагноза (чешhе – «шизофрениjа»), понекад – политички неприjатели Раjха, од 1943. до 1945. године, подлежу принудне стерилизациjе.

Тако су болнице Треhег раjха ослобоhене од некадашних болничких пациjената. Меhутим, ступити на снагу неке скривене законе одмазде, болнице брзо попунаваjу ранених на фронту, а као резултат постаjу све чешhе авионска бомбардована.

Таква политика НСДАП-а престаjе задоволити чак и неке од своjих утицаjних функционера. На краjу, то jе тежак порука темпера доhе до ушиjу Хитлера Ханнах Реицх, лични пилот Фирера. До августа 1941. године, Т-4 програма у Немачкоj делимично руши, своjу основну структуру, обучено медицинско особле, мобилни гасну комору креhе ка истоку. Убиjане луди овде jе увоhене барбитурата, често – основна «обаране» диjету до нуле. Све териториjа Совjетског Савеза (уклучуjуhи балтичке земле), као иу Полскоj, немачки лекари да убиjе милионе «остарбеитерс», а непознат броj немачких воjника са тешким повредама.

…Године 1934., 97% дугова Немачке Великоj Британиjи и САД (укупно 23,3 милиjарди. Линк) се отписуjу. Оваj акт jе подстакнут сличном одлуком и другим землама у Европи. Шваjцарска се слаже да прода златни раjх за Раjхсмарк; касниjе не занемари да прихвати стотине килограма златних круница из концентрационих логора.

Граhански рат у Шпаниjи

После пада 1931. године, монархиjа, нова републиканска влада Шпаниjе укинула jе аристократске наслове, значаjно сманила оружане снаге, одабир вишак землишта од станодаваца (преко 200 хектара). Веh ниjе популаран код веhине становништва, превише политизоване и пристрасне цркве, одвоjен од државе.

Све ове реформе спроводе се неадекватно и изазиваjу снажну опозициjу од значаjног дела друштва. Побуна почине 17. jула 1936. године у шпанском Мароку. 18. jула, баца се у ствари у Шпаниjу. Са стране путшиста – 80% наjвиших официра, углавном копнених снага. Од 27. jула побуненици почину да примаjу воjну и техничку помоh из Немачке и Шпаниjе – бомбардера СМ-81, Иу-52, резервоара ЦВ3 / 33, као и броjних доброволаца. Тек 16. октобра републиканци наjавлуjу осниване сопствене, редовне народне армиjе, коjа уклучуjе совjетске воjне специjалисте и меhународне бригаде антифашиста. Средином октобра, прва испорука бораца И-15, бомбардера АНТ-40 и (300) танкера Т-26 (са совjетским посадама) стигла jе у Шпаниjу. Део воjног терета пролази поред мора, у опасности да буде зароблен или уништен (на дну су три брода), део – железницом кроз Француску. На улицама бомбардованоj од стране Легиjе Ваздухопловства «Цондор» у Мадриду, две неделе су жестоке борбе, након повлачена побуненика и франциста. Меhутим, Владу Франца признаjу Немачка, Италиjа, Португалиjа, броjне државе Латинске Америке. У фебруару 1937. дошла jе друга битка за Мадрид. Французи (Шпанци и Италиjани) су на приступу главном граду, зауставлаjу их разбацани делови републиканаца и совjетска оклопна бригада Т-26 генерала Дмитриjа (Пабло) Павлова.

И-15 (Цхато – «Снуб-носед»), половина равни (доне крило има много ману површину) Поликарпова, четири 7, 62 мм. митралез, брзина 370 км. х, распон лета jе 750 км. На основу тога jе створена И-153, дубока модернизациjа И-15, «Галеб». Уведене увлачне стезалке, оклопна оштрица, челичне форме су више усавршене. Наоружане: четири 7,62 мм. митралез, 8 унгуидед ракета са 82 мм. школке, до 200 кг. бомбе. Брзина jе 410—430 км. х. Распон лета jе 740 км. Пуштен у рад до 1939. године (после рата у Шпаниjи), прилично успешно учествовао у сукобу у Халкину Голу. У финском рату се показало као осредне. У вруhем лето 1941. године постало jе коначно jасно да jе развоj идеjе биплана, поред кратког трупа, и крупних «фаттиjа» – велика грешка Поликарпова. Од 1939. до 1941. произведено jе 3.427 авиона

Ја-16 (надимак Совjетског Савеза – «Арсе», «jастреб», шпански, Францо воjска -. «Рата» – окретан плен «Пацов» Републиканци «Москва» – «фли», у Кини – «Јанhи» – " Тхе Сваллов»). Први борац jе ваздухоплов нижег ранга у СССР-у. Наоружане – четири 7,62 мм. Пиштол схкас (систем Схпиталнии и Андреj КОМАРИТСКИИ, први на свету стопа – 1800 метака у минути, иако ниjе увек задоволаваjуhи поузданост) или два 20 мм,. оружjе и два 7,62 мм. митралез. Брзина на надморскоj висини jе 450 км. х. Дужина лета износи 520 км. Ово су максималне перформансе авиона са jедним редом, звиjездом у облику мотора. Цанопи у стану да у потпуности затворити, меhутим, због честих ометана, пилоти да остане отворен (као што се види у готово свим фотографиjе). До 1942. године инклузивно (83 авиона у краjнем године) произведено 10.300 примерака (не рачунаjуhи неколико десетина произведен у Шпаниjи и Кини). Уз «Галеб» брутална-16 jе кичма Совjетског ловаца на почетак Великог домовинског рата. Воhени искусан пилот, то ниjе била лака мета, маневар боjно поле са ним Ацес оф тхе Луфтваффе покушали да избегну каже да, кажу; «Не би требало да возиш пацова у угао.» Меhутим, прошло jе време И-16